Dobar deo prvih godinu roditeljstva proveo sam ležeći na podu pored deteta. Energetski deficit u koji bih pao na kraju dana nije mi davao puno drugih opcija nego da se posadim tu pored deteta i čekam makar 15 minuta dok se energija ne povrati. Retko poražavajući osećaj, pre svega jer nisam zamišljao sebe kao takvu osobu. Verovao sam da ću biti aktivan roditelj, koji će odmah po poslu da spakuje dete i izađe napolje. Na sunce, u šetnju, u park, muzej. Ali, umesto toga, ja sam svaki drugi dan tu na podu i pitam se – ko sam ja i šta radim sa svojim životom ako nemam energije za svoje dete?
Kažu da kad napuniš četrdeset da si tačno na pola života. Možda i na više od pola ako uzmete da je prosečni vek muškarca 77 godina. Bilo kako bilo, ulazak u petu deceniju nije mala stvar. Drastično se menjamo mentalno i fizički i postajemo svesniji naše konačnosti. Sve je to deo prirodnog ciklusa starenja od koga se ne može pobeći, ali se može usporiti i učiniti da bude nešto kvalitetnije. Medjutim, mora se krenuti koliko odmah. Odavde, dve dominantne teme o kojima razmišljam u ovoj godini su energija i jasne namere.
Energija
Fizički pad koje dolazi sa godinama se najviše prepoznaje po tome da nemate više energije kao nekada. Godine donose sa sobom sporiji opravak, a roditeljstvo – lošiji san. Ova dva su dovoljna da vas izbace iz ritma, ali onda – tu je i posao. Nepresušni ćup energije koji imate u dvadesetim je sada više jedan omanji bokal. Zbog svega ovoga energija je resurs koji nikako ne smemo rasipati, već čuvati pa možda i više nego vreme. Jer vreme bez energije je ništa drugo do preživljavanje.
Očuvanje energije konkretno znači više brige o telu i umu i često se spominju četiri vrste energije:
- Fizička
- Emotivna
- Intelektualna
- Duhovna
Da bi smo dobili više energije moramo da investiramo više u stvari koje nam je daju, a pazimo na stvari koje nam je oduzimaju. Zdrava hrana, kvalitetan san i fizička aktivnost nam daju fizičku energiju. Prijatelji i porodica emotivnu. Profesionalni izazovi, zanimljivi problemi i umetnost intelektualnu, a religija/misija duhovnu. Iz ovoga se zaključuje da je energija je rezultat konzumacije. Ono što unosimo u sebe nas čini da se osećamo dobro ili loše, i na osnovnu gore navedenog jasno je da nije reč samo o hrani.
Reč je i o stvarima koje moramo da izbegavamo. Nisu u pitanju samo šećer i alkohol, već i toksično okruženje i energetski vampiri; žuta štampa, društveni mediji i neispunjavajući poslovi koji loši su i po mentalno (stres) i fizičko (sedenje) zdravlje.
Da biste znali kako na vas šta utiče neophodno je budete svesni kako različite stvari utiču energetskog balans. Ne treba vam nutricionista ili personalni trener, samo slušajte vaše telo. Posmatrajte kako se osećate kada nešto “konzumirate” a kako kada ne. U mom slučaju bilo je jasno da je traženje brzih rešenja (kroasani, slatkiši) za doručak i ručak rezultiralo popodnevnim “padom šećera” koji se manifestuje iscrpljenošću i nemogućnošću da se koncentrišete. Odavde to ležanje na podu. Čim sam krenuo da pratim kako se telo ponaša, i prebacio se na nešto zdravije obroke videla se i promena energije. Ali morala je da postoji namera da se ovo desi.
Odlučnost i jasne namere
Bez jasne namere da se bavimo svojim zdravljem (i energijom kao posledicom) mi smo samo sada na samo par koraka daleko od pregorevanja, hroničnog nezadovoljstva, besa i, u ekstremnim slučajevima, depresije. Verovatno vam i ovo zvuči poznato. Ovo je hronično stanje naše generacije i posledica 15-20 godina neplaćenih računa guranih pod otirač koji su došli na naplatu. Rezultat je zapušteno telo, višak kilograma a manjak strpljenja, hronična neispavanost i loše navike. I gotovo sigurni problemi sa leđima.
S tim u vezi, očuvanje energije i zdravlja je sve manje opcija, a sve više moranje. Što nas dovodi do odlučnosti. U trenutnoj fazi života gotovo ništa se ne dešava spontano i bez jasne namere, a samim tim i plana. Što pre prihvatite to kao realnost biće vam lakše da rešite neke od ovih izazova. Zato sedite sami ili sa vašim partnerom i napravite plan kako da podržite jedno drugo u nameri da živite zdravije i sa više energije.
Ovo ne važi samo za hranu ili treninge. Važi za sve, ukljujučujuči i društveni život. Hoćete da se vidite sa porodicom – planirajte. Hoćete da se vaša deca i deca vaših drugara znaju i druže – planirajte. Hoćete redovno da se čujete ili vidite sa društvom – odvojite dan u nedelji ili mesecu da se to desi. Mora da postoji jasna i eksplicitna namera da se stvari dese. Mora da se odvoji vreme i da to postane prioritet. Inače se neće desiti.
Da se vratimo na energiju. Dobra stvar je da nije kasno napraviti plan, ali morate početi odmah. Sa jasnom namerom – da se pomeri jedna po jedna stvar na bolje:
Da se ode u krevet malo ranije.
Jede malo bolje.
Kreće malo više.
I odvoji vreme za sebe.
A sve, da bi vreme koje provodimo sa ljudima koje volimo bilo kvalitetnije, zdravije i, nadam se – ne na podu.