Nova godina ili novi predsednik? Šta je to što Vam je više servirano u prethodnih nekoliko dana putem mainstream medija, iz kojih isključujem Internet? Eh ti izbori…

Imaćemo još jednu mrtvu trku, još jednom ćemo iskulirati maksimalno izbore, jer je moje izborno mesto 220km od mog trenutnog prebivališta, a nikako da omoguće studentima da glasaju i na fakultetima. Opet ćemo stisnuti zube kada shvatimo da su radikali jači u prvom krugu i dati sve od sebe (znači eventualno razmisliti o izlasku na izbore), da bi kakav takav demokratski kandidat pobedio i vodio nas poput Domanovićevog vodje, negde gde ni on sam ne zna, spominjući kojekakvu Evropejsku uniju, bolji standard i šta već sve potpada pod kategoriju aviona-kamiona. Izlaznost će opet biti oko 50% plus koji preminuli gradjanin čisto da ne idu pare uzalud i tako kroz četiri godine opet.

I zašto ja sad sve ovo pišem? Zbog sebe? Da, ali i ne… Više zbog Interneta, i zbog želje da se pokaže moć nečega što ovi “odozgo” nikako da potpomognu. Palo mi je na pamet da izaberemo prvog user-generated-presidenta, osobu koja će svoju kandidaturu zasnivati isključivo na Internetu, i kao takvu jasno staviti do znanja svima na njihovu moć. Ne verujem da će UGP pobediti ali će svakako navesti na razmišljanje o tome šta treba još uraditi, i na koji način pomoći ljudima da postanu zadovoljniji. Prosto se posramite kad pogledate kampanje za američkog predsednika koja se u istoj meri kao i offline vodi i online, sa snažnim učešćem na društvenim mrežama, pa čak i izgradnjom ličnih (kao što je to slučaj sa Barak Obamom). Kako učiniti ljude zadovoljnijim? Tako što će svako znati koji je njegov deo u piti zvanoj država, i na kom on delu aktivno radi. Interaktivnost, svako ima pravo da kaže ono što misli, i ako je to notorna glupost, jer na kraju krajeva ne znamo svi sve. Kada ste svesni da vas je neko saslušao, da je možda iskoristio to nekada kasnije, mnogo ste svesniji i motivisaniji da delujete u pravcu u kome svima nama može da bude bolje. A, nije li Internet, najbolji za ostvarivanje interaktivnosti, pa makar i prividne, ali cilj ne bira sredstvo? Neće li ljudi pisati na myspace strani Borisa Tadića ili koga već i ako znaju da iza tih strana sigurno ne sedi drug predsednik lično u pidžami i kikoćući se dopisuje sa 17 godina starom devojčicom koja se loži na starije momke. Nooot :)

Postavlja se pitanje, da li je moguće skupiti 10.000 potpisa, za kandidaturu UGP-a, i to od ljudi koji su na Internetu. Mislim da jeste, i ono što je najvažnije mislim da bi takav potez, za promociju samih izbora i njihovu važnost, mnogo više doprineo nego li same kampanje ovdašnjih mi-smo-tu-da-sačuvamo-svet-i-operemo-koji-dinar nevladinih organizacija. E sad ostaje pitanje 00, tj naći osobu koja bi sve to mogla da izvuče, da predstavi ljudima drugačiji i zanimljiviji stav, da napravi pravu priču koja bi se predstavila medijima, i da bude spreman da iz prljave trke koju politika zasigurno obezbedjuje, izadje kao totalni gubitnik, i kao neko ko će biti predmet opštenarodnog “pozlaćivanja”, do sledećih izbora. Eventualno kao nadoknadu štete, vlada će obezbetiti nešto novca za potrebe predsedničke kampanje, što ukoliko se družimo sa gorespomenutim (NGO), može relativno lako da se pretvori u stan, hranu i Internet priključak do sledećih izbora. Pa, postavite sebi pitanje da li imate 00 za tako nešto?