Tenhološka tema koju ne možete izbeći ovih dana je veštačka inteligencija (u daljem tekstu AI). AI je svuda već gotovo dve godine. Moram reći, sa razlogom, jer je intezitet promena na ovom polju toliki da smo blizu toga da dostignemo potpuno izjednačenje pristupa znanju bilo gde da se nalazite u svetu. Što je najmanje vidljiva, a po meni najviše značajna revolucija iza ove promene.

Ako posmatrate učenje i prenos znanja kroz istoriju, prava revolucija desila se prvo sa pismom ), onda knjigama, a eksplodirala sa štampanjem (Gutenberg, 1440 N.E). Štampanje je omogućilo da prvi put, bez intervencije, osobe jedan komad znanja (knjiga ili časopis) mogao da se 100% replicira. Sve ove promene značile su ogromnu revoluciju u načinu širenja i sticanja znanja, koje više nije bilo eksluzivno dostupno samo određenim grupama ljudi (npr. Crkva i čuvena Resavska škola) već bilo kome ko je mogao da dođe do kopije. Sa razvojem radija i televizije, došli smo do toga da je opšte znanje dostupno svima. Mediji su doneli lakoću dostupnosti ali ste morali da imate način da konzumirate medije, i morali ste da budete tu u trenutku prenosa da biste saznali šta vas interesuje.

Onda je došao Internet, koji je je doneo lakoću globalne distribucije i konzumacije. Iz vaše sobe, u vreme koje vama odgovara mogli ste doći do gotovo bilo kojih informacija. Niste više u rukama lokalno dostupnih medija, već globalno dostupnih sajtova. Potom je došao web 2.0 (ako se još neko seća tog imena) i omogućio da svi kreiraju sadržaje. Društveni mediji su danas toliko sveprisutni da se često i zaboravi kolika je ovo revolucija – dati svakom priliku da napravi svoj medij. 10-15 godina kasnije, nešto što smo zvali web 2.0 je dovelo do toga da individualni mediji imaju presudnu ulogu na američkim izborima. Internet danas ima masovnost. A informacije, bilo da su to vesti, saveti ili naučni radovi su mnogo lakše i brže dostupniji nego ikada pre. Danas na Youtube-u ili Tiktok-u možete da naučite sve, od kuvanja ili popravke automobila do plivanja.

Poslednja barijera je bila jezik, jer je Internet i sadržaji dobrim delom rezervisan za one koji pričaju engleski jezik, ali i kulturološke obrasce koji nisu nužno lako prevodivi. Da jezik nije mala prepreka, najbolji primer su naši roditelji koji su malo zakasneli sa prihvatanjem tehnologije dok se sama tehnologija nije približila njima kroz lokalizaciju uređaja i sadržaja za te uređaje prilagođene starijoj publici i manjim tržištima.

Zašto je ovde AI toliko bitan?

Na nivou na kome je danas, AI sa lakoćom prevodi bilo koji sadržaj u video ili audio formu na sopstvenom jeziku. I tu se otprilike završava poslednji korak demokratizacije dostupnosti znanja. Znanje i informacije su dostupni svima na razumljivom jeziku.

Ako ne verujete u ovo dajte svojim roditeljima ChatGPT. Pitajte ih da pitaju bilo šta na našem jeziku, audio porukom. Bićete fascinirani. I vi i vaši roditelji. Jer jednostavno radi, i lako je razumljivo zbog činjenice da je audio komunikacija intuitivna. Naviknuti smo da pitamo verbalno i da tako dobijemo odgovor. Na našem jeziku. I to je danas moguće. I značajno je logičnije i lakše za konzumaciju nego naprimer Google jer se otklanja barijera (minimalna doduše) vizuelnog interfejsa.

Drugi fenomen vezan za AI jeste da ne postoje jezičke barijere za pristup autorskim sadržajima. Mislim da smo par meseci od toga da svaki sadržaj koji izađe se plasira na svim jezicima. Netflix serije automatski prevedene. Youtube isto. Zamislite Joe Rogan-a na srpskom istog trenutka kad izadje na engleskom. Ovo nije mala stvar i neki od najvećih YT ličnosti poput Mr Beasta su lokalizovali sadržaj na razne jezike jer je ovo realna barijera. A deo sveta koji ne priča engleski jezik je i dalje ogroman.

Pristup znanju ne pravi kompetitivnu razliku već kako ga koristimo

Za nas kao društvo ovo konkretno znači nekoliko stvari:

• Pristup informacijama ne pravi kompetitivnu razliku. Pristup ljudima i idejama pravi. Mislim da će biti bitnije nego ikada da budeš na pravom mestu u pravo vreme.
• Memorisanje znanja, ne pravi značajnu razliku. Traženje i razaznavanje kvalitetnijih informacija će biti jedna od najvažnijih veština za naučiti u budućnosti.

Ovo drastično menja način na koji se obrazujemo i kako učimo. Škole će u nekom trenutku morati da kapitaliraju veštačkoj inteligenciji, koja će samo postajati bolja u rađenju repetitivnih stvari na kojima se baziralo i ocenjivalo obrazovanje iz prošlosti (memorisanje činjenica ili pisanje seminarski radova). Fokus će morati da se premesti na informacionu pismenost i učenje kako da:

• znaš koji je relevantan a koji nerelevantan izvor
• razaznaš istinu od neistine i važno od nevažnog
• najbitnije: urediš i uvežeš sve ove informacije i dobiješ rezultat koji želiš

Na kraju dana će uspešniji biti oni koji će znati da raskrče digitalne puteve prezasićene sadržajima i dođu do svog cilja. Budućnost pripada onima koji razumeju više disciplina, i umeju da uređuju i povezuju a manje onima koji samo pamte i ponavljaju informacije. Škola će naravno kasniti da ovo prihvati, jer se stvari prebrzo odvijaju i na vama je da se pripremite i, bitnije, pripremite vašu decu. AI je Internet njihove generacije. Ne plašite ih da će im uzeti poslove, nego ih motivišite da žive u AI vremenu, da probaju alate, testiraju svoju kreativnost i osvoje novu eru. Eru u kojoj je vreme je da ostavimo konje sa strane i sivim Delorianom se zaputimo pravo u budućnost.