Suction je kao ideja nastao pod sumnjivo sličnim okolnostima kao i većina počasti danasnjice: u mračnim, vlažnim, samotnim hodnicima Fakulteta Organizacionih Nauka. Čak i sam vinovnik ovog monstruoznog začeća predstavlja arhitip destruktivnog, od sveta odbačenog i zaraslog genija (Cortex). Sve premise ukazivale su na to da ce muzika kakvu danas poznajemo neminovno dobiti prst u oko.

Pomenuti prst bi se mogao opisati kao dug, ukusno popunjen, mudar prst, takoreci, prst od ugleda i to opravdanog, da ne znamo drugacije. Jednostavnije rečeno, Suction (iliti Sukcija) predstavlja plod izopačene mašte koja zloupotrebljavajuci ton i rec pokazuje svetu izvrnutu realnost, alternativni aspekt bitisanja, surovu istinu umotanu u najfiniji ukrasni papir ili šarenu izmišljotinu odevenu u smrdljive, prostačke rite. Odnosno, zajebancija par excellence.

O ovom projektu ni javnost nije ostala dužna, uvaženi muzički kritičar, u tamnim FONovim hodnicima poznatiji kao aywar kaže:

Isuse, Marijo, Josife, svi apostoli…

Ovim blasfemičnim udarom raspršili ste sve moje naivne iluzije da u vama tinja neka iskra ljudskosti.

Sveti velikomučenik Anoreksije …??????.. pogaču ?

?????????????? u testu ???????? zubi u mesu kidaju…

O njima se priča, i nesumjnivo da ovo nije sve, novi blasfemični udari se očekuju, revolucija je periodična ali snažna, dokle će svet uspeti da odoleva udaru tamne strane zle pogače ostaje da se vidi u sledećim napadima… Do tad držite se…