Po Vukajliji papazjanija je nedefinisana masa za koju je uobičajeno je da čak ni njen kreator nije siguran šta su sastojci. Baš tako nekako izgleda i jezik ljudi iz naše struke, kako god se ona zvala. O tom jeziku, izražavanju i korišćenju stranih izraza u poslednje vreme se sve više prašine diglo, pa se postavlja pitanje šta i kako je zaista pravilno.
Boravak na webu mi je ogadio mnogo stvari, a jedna od njih je i gramatika. Iako mi je u osnovnoj školi ista bila jača strana, ne mogu reći da sam ostao njen fan u poslednjih par godina. Razlog leži u činjenici da je gramatika sve češće postala alat koji oni sa slabijim argumentima vrlo rado koriste da bi ispali pametniji. Da li se piše jer ili jel, samnom ili sa mnom, šargarepa ili krastavac postalo je neverovatno bitno odjednom, dok se sa druge strane gomila new age klinaca potpuno besramno zadovoljava uvođenjem novih slova u azbuku. Eto danas sam nekim čudom ukapirao koji je fenomen slova w koji mladi (ah during the war…) toliko fanatično koristi. Jebena instant vremena, deca iz kesice, i sms kultura. Overite klasičnu tastaturu mobilnih, od slova v vas dele 3 klika a od w samo jedan. Sms peting ne sme da čeka, baš kao što je nekad televizija bila brz medij.
Na skoro završenom BizBuzzu dosta pažnje se posvetilo korišćenju domaćih izraza tokom prezentovanja. Naprosto, i meni se često dešavalo da izbacim neverovatan termin i sledećih 3 i po minuta pokušavam da shvatim kako sam došao do istog. Verovatno najveća glupost koju sam uspeo da ubacim u svoje regularno izražavanje je in-house content production. I stvarno, to je neverovatna glupost, i u poslednje vreme se trudim da toliko količinu anglicizama izbacim iz svog jezika. Verujem da će me ljudi iz struke razumeti, ali ne i neko ko nije iz te priče a recimo želi da vidi o čemu to pišem. To rizikuje da već na prvom koraku izgubim neke potencijalne čitaoce, ali i ispadnem arogatni kreten koji želi da ispadne pametniji korišćenjem pametnih izraza.
No, počinje da mi i smeta odlazak u drugi ekstrem. Jednostavno neke stvari nije moguće reći na srpskom jeziku a da zvuče smisleno koliko god se borci za očuvanje srpskih reči trudili da iste koriste. Pogotovu ako je u pitanju tehnički jezik koji sam po sebi dodaje još jedan nivo težine na celu priču. Navešću nekoliko primera da bolje ilustrujem celu priču, vi u komentarima dajte prevod ako imate bolju ideju.
Label – odnosi se na dizajn formi i predstavlja tekst koji stoji uz određeni elemenat forme. Eventualni prevod je labela, što je isto rogobatno kao da prevodite social media u socijalni mediji.
Cloud computing – neko od kolega sa faxa je pisao diplomski o cloud computingu i pitao me ukoliko znam prevod istog. Apsolutno nemam veze kako se ovo prevodi a navodno na FON-u su ga preveli kao oblak računarstvo.
Developer – u narodu popularan i kao razvijač.
Crawler – … kako god (hvala Mileusni na primeru).
i tako dalje.
Verujem da postoje prevodi ovih reči ali su naprosto previše komplikovani da se upakuju u smislenu celinu. Lepota engleskog jezika je upravo u tome što se spajanjem (coin-ovanjem) mogu dobiti vrlo smislene celine, za koje u srpskom morate napisati čitav sastav. Ili napraviti totalno pogrešan prevod. Primeri mogu biti pillow talk (razgovor koji vodite sa voljenom osobom pred spavanje u krevetu) a za pogrešan prevod public housing koji bi vrlo zanimljivo zvučao u originalnom prevodu (javne kuće).
Treba voleti i čuvati svoj jezik, kao deo lične kulture i očuvanja tradicije, ali je zaista teško u ovoj industriji ostati dosledan. Stoga rešenje bi trebalo da leži u kompromisima koje pravimo po sopstvenom osećaju dok se neki najpoznatiji domaći rečnik, kao pandan Miriam Webstera, ne osmeli da ih definiše i ozvaniči. Do tad, verujem da će sve ove primedbe na korišćeje stranih reči biti lep način da kažete kako vam se nečije izlaganje nije svidelo, samo uvijeno u nešto lepšu formu.
Hahahah, oblak racunarstvo! Hit! Ne mogu da prestanem da se smejem :)
Inace sam potpuno alergcna na bilo koji oblik nepismenosti, a narocito na ta strana slova. Ja bi svu tu decu ponovo naucila azbuku i abecedu…
Meni lično ne smetaju ti strani tehnički termini, pogotovo u računarstvu i menadžmentu jer u našem jeziku ili ne postoje odgovarajući pojmovi ili zvuče rogobatno. Uvek mi je smetalo kad su nastavnici u Tesli, starijeg kova doduše, koristili termine poput datoteka, tvrdi disk :), pa čak i fascikla umesto folder… Ali, čudno mi je sve češće korišćenje anglicizama u svakodnevnom govoru tipa "vulnerabilni, hendlovati, printati (šta fali reći štampati), kurentno…" i mnoštvo drugih, a naš jezik je dosta bogat…
da imas pravo, ali neke reci se naprosto uvuku u jezik a da nisi i sam svestan :P koren od printati mislim da lezi u cinjenici da je vecina softvera krekovana, pa jos i na engleskom pa od idi na print nekako dodjosmo do isprintaj i tako :P
Ко ће да се јави на ову тему него ја? ;)
Label — видео сам и ознака, етикета, а за твоје потребе „натпис“ звучи најбоље. Када кажеш лејбл или лабела, мене то одмах подсети на либелу и мислим се да ли стоји заиста вертикално или не (са друге стране, „либела“ вероватно потиче од „level“).
Што се тиче осталих израза, ниједан од њих не звучи претерано смислено ни у енглеском — то се само нама чини зато што нам је и сам енглески стран (в. нпр. http://www.infoworld.com/d/cloud-computing/what-c… или „define:crawler“ на Гуглу).
У језику, ништа тако добро не лежи као навика, па је и то разлог зашто многе изразе рачунарци тешко прихватају када су исти преведени.
Успут, „public housing“ је у нашем језику „државни станови“ (буквалан превод „јавни смештај“ се не користи код нас). А шта је „јавна кућа“ на енглеском — па види и сам на http://en.wikipedia.org/wiki/Public_house :)
Inace pillow talk ima odgovarajuci izraz na srpskom "saputanja na jastuku" se cak i cesto koristi…
Inace sa svim ostalim se potpuno slazem, jednostavno razvoj jezika nije dovoljno brz da bi propratio razvoj tehnologije. Tako da ce neki novi klinci za 20ak godina u srbiji mozda i govorti "oblak racunarstvo" ali za sve nas koji smo rodjeni u godinama koje su pocinjale jedinicom to ce zauvek ostati "cloud"…
zanimiljivo i @mileusna je preveo to kao saputanja na jastuku, mnogo vas dvojica sapucete :)
evolve or die!
(Evoluiraj ili CRKNI!)
od stranih reci koristim fack, skracenicu wtf i ne treudim se previse… Mada ponekad moram da uzmem recnik jer ne znam mnoge strane reci koje koriste ovi mladi dqanas u svom izrazavanju. Nije me sramota da pitam, ali mi se cini da se preteruje…
Pricaj srpski da te ceo svet bombarduje !!! :P
Pošto sam ja veliki čistunac po tom pitanju:
label – je oznaka, naziv. U obrazcu na strani, to je naziv polja
cloud computing – oblačno računarstvo. Smešno je, ali jednako je smešno i na engleskom. Sam naziv potiče od toga da se internet na dijagramima predstavlja kao oblak.
developer – ne znam zašto je razvijač smešno. Mi razvijamo aplikacije, ne developujemo. Ipak, mi smo programeri, a to što je popularno reći "web developer", a ne "internet programer", nije tema posta (zapisa).
crawler – krstarica nudi pretraživač, što u stvari i jeste najbolji opis tih programa. Ostali prevodi koji dolaze u obzir su: šunjalica, puzavac, njuškalo
U stvari, treba samo malo mućniti glavom i biti kreativan.Po meni, osoba koja je sposobna da prevede strane pojmove, iskazuje velike intelektualne sposobnosti. Da misle van struke.
Kod nas je vrlo popularno govoriti "brendiranje", ali kad "brendirate" vaše klijente (korisnike) da li im kažete da ih "žigošete kao stoku"? Ili, ako radite "couching" da li im objašnjavate da ste vi kočijaš koji upravlja njima? Naveo sam pravo značenje nekih pojmova iz engleskog jezika.
Dakle, pre sledećeg zapisa u meležnicu/mrevnik (mrežna beležnica/mrežni dnevnik – web log), "Rečnik stranih izraza" Šipka/Klajn u ruke.
Kod nas se "pretraživač" koristi za sve. Search engine je pretraživač, browser je pretraživač (doduše sve češće "pregledač"), ne može sad i crawler da bude pretraživač. :)
Јесте, али може њушкалица, шуњало, шњофач. Сад ми пало напамет да би могао да се зове птичар, јер добро описује понашање порграма. Гугл би требао да буде тражилица или упитница.
"Naveo sam pravo značenje…" Pa ne baš. Ti pojmovi znače i to, ali ne samo to. Današnji pojmovi "brend" i "couching" (malo "srpski", malo engleski ;) ) vuku korene iz tih reči, ali su u međuvremenu dobili i svoje sasvim drugo značenje, tako da brend menadžer ne upravlja žigosanjem stoke, niti su za "couching" zaduženi kočijaši…
Heh, to su moji uobičajni primeri za pokazivanje kako te neke reči nisu pale sa neba pa "couching" mora da se kaže koučing. Ne mora. Koučing je težak za izgovor, pa će uskoro postati kaučing ili kočin ili šta li već… Nego naši ljudi vole da se prave pametni sipajući slabo poznate reči. Jesi li znao da italijani za bendiranje ne kažu brendiranje, već markiranje?
Meni je još uvek u živom sećanju vreme kad je, npr, Armani bio marka, a ne brend.
Inače, za brend postoji odličan srpski prevod, a to je žig. Znam da žigosanje zvuči gore od brendiranja, ali i "branding" to znači. Smešno je što krstarica vraća dva rezultata za "branding" – brendiranje i žigosanje.
Radio sam nekoliko godina kao prvodilac za jednu nasu izdavacku kucu koja je objavljivala IT literaturu i susreo sam se sa svakim mogucim i nemogucim terminom. Posto ne postoji jedinstveno telo na nivou drzave koje bi upravljalo definisanjem odgovarajucih odrednica u srpskom svaka izdavacka kuca ima svoje termine. Npr. ja sam morao da koristim "program za uredjivanje teksta" za "editor" – to je zaista rogobatno. "Crawler" je zaista teska rec za prevod, a "label" moze da se prevede kao "oznaka", sto zapravo i jeste.
da, ali fora sa labelom je u tome da te niko nece razumeti od htmlovaca kad kazes oznaka a hoce label, to je pojam usko vezan za dizajn formi i po meni treba da ostane takav
Nek nauče, naučili su onoliko tagova, pa valjda će i srpski da nauče :)
Hehe, pa i nisu strashni ti 'neprevodivi' termini. Meni barem ne smetaju.
Ja recimo, koristim jedan metod – 'Rech koju nemash u srpskom jeziku reci i upotrebi takvu kakva jeste.'
Uvek su me nervirala prevodjenja nashih genijalnih prevodioca na TV-u.
Zashto prevoditi nechije ime ako to ime NE POSTOJI kod Srba?? :)
Jedan takav primer: Wolverine = Zderavac. ("icepija sam se od smeha")
Ili Bastard sword = Mach kopile. (ovo je vec za plakanje)
Jes da imamo malo nezgodan jezik jer nije bash flexibilan i chesto kovanice zvuche smeshno, ALI, ukoliko krenemo da 'branimo' sopstveni jezik tako shto uvodimo prevod za svaki nov termin, cenim da cemo proci kao Hrvati – sa komplet novim jezikom. I povrh svega, opet cemo morati da znamo kako se to isto kaze na engleskom. Chemu to?
Dupli posao bre :D
Sad, jesam malo skrenuo sa teme internet termina na generalni sukob engleskih rechi i srpskog svakodnevnog govora, ali, to je bash zato shto je (u mom sluchaju), najveci upliv stranih rechi koje svakodnevno koristim doshao sa Net-a.
Ljudi koji se koriste istim programima mi zasigurno nece zameriti ako im kazem "Upotrebi taj tool" umesto: "Upotrebi tu alatku". Jer to je prosto moc navike ili vizuelno usvojena rech. Korishcenje takvih i tako usvojenih rechi nije ono shto iritira ili od tebe pravi "arogantnog kretena" :)
Upravo su TV i nashi vrli politichari zasluzni tome. Tachnije, svako forsiranje i nametanje stranih rechi kao struchnih rechi (shto nije isto) dovodi do odbojnosti…
Primer: "Hemijski akcident u fabrici", "Vulnerabilni sloj populacije" i slichne gluposti koje svakodnevno odvaljuju na domacim televizijama. Za to su prilichno odgovorni i politichari (koji nauche jednu rech pa misle da su zasluzili povishicu) ali i katastrofalni prevodici (za koje chesto pomislim da su josh na nivou osnovaca)…
Lm, ako ti svi ti neprevodivi izrazi zaista predstavljaju problem kod prezentovanja i zelish prochistish izlaganje od shto vishe anglicizama, sledeci put, nekoliko dana ranije, nadji osobu koja nije vichna IT terminima i sa njom poradi na prilagodjavanju teksta.
P.S. i naoruzaj se strpljenjem ;)
Ima jedan fin primer, kad je je izgrađena prva železnička pruga, država je organizovala komisiju koja je prevela sve moguće pojmove, pa smo dobili železnicu, skretnicu,… ali i lokomotivu, signal i vagon/kola. Znači, može.
Eniax slazem se sa time sto si napisao. Neke reci sa engleskog jezika je tesko prevesti, zapravo, ne mogu se prevesti, ukoliko zelimo da to sto govorimo ima smisao. Zato po meni neke engleske reci mozemo samo objasnjavati.
Secam se pre par godina devojka koje su prevodile Windows na srpski.
Totalno sto bi rekli kompjuterski nepismene (aj sad da ne povedemo o ovoj recenici polemiku). Dolazile su svaki cas da nas pitaju pitanja tipa: "A sta je ovaj Cut? Sta to radi? a Paste?"
Tako da kad se to odomaci a ceo zivot citate sve to na engleskom, pa kad vam pridje klinac neki jednog dana sa tim retardiranim prevodima (ne smem ni da pogledam kako si to one na kraju uradile) necete znati sta prica :)
Baš me zanima da li bi Vuk Karadžić i danas rekao "piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano"…? ;)
on je tako 1.0 ne racuna se :)
kunzumirate internacionalne fraze, a egzistiraju adekvatne domicilne!?
Očuvanje srpskog jezika – svakako. Prevodjenje po svaku cenu – nikako.
Pokušao sam XXX (kako bi rekla miss cybernaut) puta da koristim mobilni telefon ili neku od aplikacija (web ili desktop) na srpskom jeziku i jednostavno nisam uspevao da se snadjem.
Prevodi su rogobatni, nejasni i vrlo često veoma neprecizni.
A svi koji stavljaju zamerke tipa: "to bi moglo da se kaže po srpski ovako…" – moram da se složim sa Eniac-om – uvijena forma da se kaže: "Nije mi se svidelo to što si isprićao" ali u uvijenoj formi.
Jer ako znaju kako može da se kaže na srskom, shvatili su o čemu se radi – nisu pitali: "a šta to znači…".
Prevodi su rogobatni i nejasni zato što nismo navikli na njih i zato što nisu standardizovani ;)
Kao što neko gore reče, to je stvar navike i želje za očuvanjem jezika.
Na primer, šta fali Hrvatima što fudbal zovu nogomet, a golmana vratar? Deluje čudno? A nije čudno to što mi rukomet ipak zovemo rukomet, a ne originalno – hendbol.
Zvuči i smešno izraz "fascikla" ili "tvrdi disk", ali to je samo zato što je pre X godina doopušteno korišćenje reči "folder" i "hard disk" umesto njih.
U ovakvim prilikama uvek volim da navedem primer islandskog jezika. Islandski jezik je gotovo istovetan staro-norveškom jeziku. Island je vekovima bio izolovan, i malo je bilo spoljnih uticaja na jezik. E, to se menja od XIX i XX veka. I šta su oni uradili? SVE moguće nove reči (televizor, radio, kompjuter, elektronika…) su preveli. Neke više dosledno, neke manje. Nekad se išlo u toliku krajnost da su se igrali asocijacija. Tipa, isladnska reč za "telegraf" je izvedena od gladola "nadati se", zato što telegrafom stižu vesti, a svako se nada dobroj vesti.
Očuvanje jezika je stvar želje. Koliko je nešto smešno zavisi samo od toga koliko je uobičajeno.
Opet, nešto mi ne pije vodu ni argument da vokabular kojim se služi neka uska struka/grupa/niša treba da ostane u izvornom obliku. Tj. taj argument i jeste tačan, ali ako pričamo o web browseru, kursoru ili kompjuteru, koliko je tu reč o nečemu čime se služi uzak krug ljudi? To je možda bilo okej reći pre 15, 20 godina. Danas je to već besmisleno. To je nešto što svako svakodnevno koristi, nezavisno od struke ili nivoa obrazovanja. Tako da mislim da bi trebalo i to standardizovati.
Kliff-e, evo primera za razmishljanje.
Kod automobila imamo: svecice (logichan naziv) ali imamo i felne, ratkapne i josh brdo nemachkih rechi. Zashto su sad bash svecice mogle biti prevedene na srpski, dok recimo felne nisu mogle? :)
Shta je to tachno shto deklarishe koje rechi da mogu biti prevedene a koje ne mogu?
Imamo naplatke, oplatu, rasplinjač, pokretač, odvijač, zavrtanj, razvodnik,… Kad sam bio u Tesli, korišćenje stranih, nestandardizovanih pojmova je značilo jedinicu. Međutim, ko bi na praksi rekao odvijač, dobio bi ćušku od majstora, jer, zaboga, ja balavac ću da ga učim kako se kaže šrafciger. Njega je njegov majstor tako naučio, a njeovog majstora tako neki drugi, i tako dođemo do toga da su te nazive doneli studenti po nemačkim univerzitetima na početku 20. veka, majstori koji su se tamo obučavali, itd… Da postoje odgovarajući pojmovi – postoje.
Оно што одређује шта ће бити преведено а шта не је — време. Језичке институције или стручњаци из дате области треба да обезбеде преводе за све изразе, а који ће се усталити ћемо сазнати временом. То је бар моје виђење ситуације.
На пример, некада давно предложени израз за тангенту је био „дирка“ (као права која додирује неку криву). Баш је чудно да се није усталио у математици. :) Математика, са језиком који је формиран пре неких 50-так година је добар пример како то изгледа (извод, прстен, али и диференцијал и алгебра).
Niko nije spomenu "jake" nacije i njihov otpor anglizaciji. Na primer Francuze? Mislim da to ima neke veze ne samo sa nacionalnim već i sa intelektualnim ponosom. Izgleda mi da ta stvar kod nas prolazi kroz neke istorijske faze. Nekad smo nepopustljivi i jaki pa se "držimo svoga", a nekad smo… Otprilike tunjavi i potuljeni – kao sada…
P.S. Kaže mi jedan prijatelj da je ovih dana u Seulu doneta odluka (na globalnom nivou) da se dozvole domeni sa ćiriličnim, arapskim, kineskim i sličnim slovima. Opa!
Odlicna diskusija, hvala svima na komentarima :)
Negdje devedesetih su u Hrvatskoj jezični čistunci bili opsjednuti stvaranjem domaćih termina za stručne anglicizme. Tako su nastale bizarnosti kao "čegrtasto velepamtilo" (hard disk), "očvrsje" (hardware), "nadstolno klizalo" (miš), "vrtolet" (helikopter), "podmjestak za nadstolno klizalo" (podloga za miša).
Nasreću, nitko ih nije uzimao za ozbiljno ;)